Digitalni video projektori 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Visoka škola elektrotehnike i računarstva

Visoka škola elektrotehnike i računarstva
Osnovi Televizije
DIGITALNI VIDEO PROJEKTORI
Sadržaj
-Uvod………………………………………………………………….3
-Istorijski podaci………………………………………..........4
-Vrste video projekcije……………………………………….6
-LCD projektori......................................................7
-DLP tehnologija…………………………………..…………….8
-Optika projekcije……………………………………………...12
-Literatura………………………………………………………….15
Digitalni video projektori
Video projektor je naprava koja uzima video signal, i projektuje odgovarajuću sliku na platno uz pomoć sistema sočiva.
Svi video projektori rade po principu korišcenja vrlo jakog svetla kojim projektuju sliku i mnogi moderni projektori pružaju mogućnost ispravljanja eventualnih zamućenja, zakrivljenja i sličnih nepravilnosti slike kroz manualna podešavanja.
Oni se vrlo intenzivno koriste za konferencijske sale, nastavu u školama, kućne bioskope i tako dalje.
Istorijski podaci
Godine 1420 , Johanes de Fontana je prvi imao viziju da se slika može projektovati na neku površinu, koju je prikazao putem crteža. 
Na crtežu je bio monah koji je držao svetiljku, na cijoj je jednoj strani postojao mali providni prozor koji je u sebi sadržavao sliku đavola koji drži koplje.
Crtež, verovatno naslikan na tankom listu nekakve kosti je najverovatnije bio projektovan na zid uz pomoć svetlosti koju je proizvodila svetiljka. Bez sočiva , projektovana slika na zidu bi bila izuzetno zamućena.
Ali sama ideja , koliko god nesavršena bila , je utrla put daljim razmišljanjima o principu koji bi dozvolio da se slika projektuje mnogo uspešnije.
Veliki broj ljudi, naučnika I istrazivača je tokom istorije pokušavalo da razvije tehnologiju projektovanja slike, , i ne moze se znati tačno ko je zaista prvi pronalazač projektora. Postoje tvrdnje da je Athanasius Kircher , jezuitski učenjak ,1645-te napisavši knjigu sa naslovom : 
"The great art of light and shadow" prvi zaista opisao ideju projektora, koji je on u to vreme nazvao čarobna lampa. Mada sa druge strane postoje tvrdnje da je Danski izumitelj Kristijan Hjugens tu "čarobnu lampu" u praksi i korisitio jos od 1659 godine.
slika 1
Čarobna lampa tada nije uopste ličila na ono sto mi imamo danas. Fenjeri za slajdove su bili veliki, glomazni, kompleksni objekti, od stakla, drveta i metala. Neki su imali ugrađene mehaničke delove, kao što su točkici i vitla, pa je fenjer u projektovanim slikama mogao dati vrlo grubu animaciju.
Svetlo i gledanje kao pojava uopste preokupiralo je interesovanje naučnika u prvoj polovini 19. veka, što je rezultiralo značajnim napretkom u tehnologiji diorama , magicnim fenjerima, fotografija, prvih električnih rasveta (davno pre Edisona), i javne gasne rasvete.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]